U trećoj godini, letnjom rezidbom zaustavljamo nagli rast u visinu prevođenjem na spoljnju slabobujnu granu i prekraćivanjem produžnica koje još uvek nemaju potrebnu dužinu i želimo da se razgranjaju i da tu napravimo još sekundarnih.

Dva glavna cilja su nam:

– zaustavljanje porasta u vis

– lagano pripremanje za ulazak u rodnost

Jako je važno da shvatimo da ne treba svaku granu prekratiti!. Tačnije, za razliku od prethodnih godina, retko šta i treba prekraćivati!

Sekundarne grane treba da popunjavamo ovim mladim položenim bočnim, nalik na riblju kost, u tom poređenju sekundarna ima ulogu kičme, a male bočne imaju ulogu kostiju.

Ove ciljeve postižemo tako što na vrhu krošnje do osnove t.j. skroz odsecamo grane koje idu pravo u vis, a ostavljamo jednu do nekoliko koje rastu pod otvorenim uglom, ka spoljašnjosti krošnje. Koliko komada ćemo ostaviti zavisi od toga koliko ih imamo.

Grane koje su pod otvorenim uglom ne prekraćujemo jer nam nije potrebno njihovo razgranjavanje, prekraćivanjem bi i produžili period nerodnosti, što više prekraćujemo, više dobijamo razganjavanja a odlažemo period kada počinju da rađaju. Položena, neprekraćena grana će u roku od godinu-dve dana početi da daje rod (uslovno rečeno, to zavisi od više faktora, ali je svakako puno bolje nego da smo je prekratili nepotrebno).

U isto vreme treba da skinemo sve suvišne grane, ali i da ne skidamo previše, treba ostavljati što više ovih bočnih grana, lako ćemo ih u nekoj sledećoj rezidbi odstraniti ako se pokaže da su ipak višak. Ako na nekoj grani imamo odlično razgranjavanje, imamo recimo 5 grana koje rastu bočno u polje i želimo sve da ostavimo, skinite ipak jednu-dve tako da malo napravite razmak po visini između tih grana, da provetrite i osunčate sve i da ne budu dve grane jedna iznad druge tačno.

Takođe odsecamo do osnove sve suvišne grane, one koje rastu na unutar krošnje, kao i one koje se prepliću sa drugima.