Pepelnica može inficirati sve zelene organe (lišće, peteljke, mladare, cvasti, peteljke grozda, bobice). Hranjive materije apsorbuje samo iz epidermalnih ćelija, a površinsku miceliju s konidioforima i konidijama (oidijama) daje napadnutim organima karakterističnu pepeljastu prevlaku.

List – simptomi se prvo javljaju na lišću, na kome se stvaraju jače ili manje pepeljaste pege. Lišće može biti zaraženo u svim fazama bez obzira na starost. Parazit se razvija kako s lica tako i s naličja lišća. U proleće se na licu javlja neprimetno tamnozelena boja koja ukazuje na prisustvo parazita. Kasnije se razvija beličasta, brašnasta kolonija koja je beličasta sa lica i sivkasta sa naličja. To je micelija sa konidioforama i konidijama. Zaraženo lišće se okruti i deformiše.

Lastari – bivaju zaraženi dok su zeljasti, pre zdrvnjavanja. Posle zdrvenjavanja na njima se uočavaju mrke ili crvenkaste zone, pojedinačne ili povezane, sa karakterističnim končastim ivicama. Zeljasto tkivo lastara postaje zagasito, što ometa sekundarno debljanje. Vrhovi zaraženih mladara se često suše. razvoj bolesti na listu i lastarima je manje štetan nego na grozdovima.

Cvetovi – su ređe zaraženi pre oplodnje. Beličasta navlaka se razvija na zahvaćenim cvetovima, što dovodi do njihovog sušenja i propadanja. Gljiva se dalje razvija na šepurini, a simptomi su slični kao na lastarima.

Bobice – od napadnutih organa, najveće štete izaziva na bobicama grožđa. Bobice su osetljive na pepelnicu od zametanja do promene boje (šarka). Kod jakih zaraza izgledaju kao da su posute pepelom. Zaražene bobice u stadijumu aktivnog rasta pucaju sve do semenki. Raspuknute bobice se sasuše i propadaju. Napad pepelnice na bobice koje prestaju sa rastom čini ekonomske štete samo na belim stonim sortama, jer dolazi do razvoja površinske mrežaste nekroze. Zrele bobice više ne podležu napadu parazita.