Zaštita voća krečenjem

krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik

Glavni razlog zbog kojeg se stabla voća kreče je sprečavanje pojave mrazopuca kore, kao i uništavanje mahovine i lišajeva koji su pogodno tle za prezimljavanje štetnih organizama.

Zagrevanjem debla dolazi do širenja dubljih delova tkiva, koje ne prati širenje kore te ona puca. Dolazi i do kretanja sokova odnosno vegetacije u voćki, zagrejano deblo prevari voćku da krene sa vegetacijom a onda niska temperatura zaledi te sokove i pucaju kora i kapilari u stablu. Mrazopuc se ne može sprečiti krečenjem ako se pod mrazopucom podrazumeva pojava izmrzavanja kore debla ili delova krošnje.

Vreme kada se izvodi krečenje je na jesen i po potrebi ponovo pri kraju zime (januar).

Recept:

5kg negašenog kreča

500g soli

250g sumpora

25 litara vode okvirno za mazanje četkom, 100 litara za prskanje atomizerom/prskalicom

Ako se koristi negašeni kreč, 1 kg negašenog kreča se prvo gasi u 3 litre vode.


Bela boja odbija sunčeve zrake, otežava zagrevanje debla i tako usporava kretanje sokova. Zato je važno da krečna mešavina bude što belja i da se zadrži što duže. Smeša se napravi od pet delova negašenog kreča, pola dela kuhinjske soli i četvrt sumpora u prahu. Lično ne koristim so jer ne volim da je nanosim na stablo, kreč je i bez nje sasvim dovoljno lepljiv i ostaje na stablu do proleća, neretko i duže.

Opasnost od zimskih mrazeva može se izbeći i ako se pre podizanja zasada vodi računa o pravilnom izboru položaja, podloge i posrednika (deblotvorca), kao i gajenjem otpornijih vrsta i sorti. Odgovarajućom agrotehnikom treba sprečiti suviše bujan rast voćaka, slabije zdrvenjavanje i sazrevanje letorasta, pozno završavanje vegetacije i iznurivanje rodom. Naravno, neophodno je smanjiti štete od bolesti i štetočina.

krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost basf kumulus krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost herbiosa sumpor sc sc-80 sc-50 krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost thiovit jet syngenta krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost krečenje kreč okrečeno voćarstvo voćarski savetnik kompost

Na mestima gde se kora raspukla naseljavaju se uzročnici truljenja i takve rane teško zaceljuju. Kako bismo sprečili pojavu mrazopuca, debla i račvište grana treba premazati smesom svetle boje koja odbija sunčeve zrake.

Pucanje kore je jedan od uzroka pojave bolesti koja se zove "sušenje stabala šljive", u te pukotine se naseljava bakterija i dalje kreće bolest.

Krečenjem se pokušava takođe odložiti cvetanje i da se tako izbegnu eventualni pozni mrazevi.

Međutim, sve te funkcije koje se navodno pripisuju krečenju su veoma relativne jer se sve zasniva na odbijanju svetlosti, dakle na hlađenju voćke sto je nepouzdano iz najmanje dva razloga.

Prvi je da se kreči samo manja površina ukupne biljke, dakle samo se manji deo toplote odbija dok se veći i to onaj koji je izloženiji izvoru toplote ostavlja neokrečenim.

Drugi, koji se tiče kasnijeg cvetanja i poznih mrazeva, je takođe relativan jer se tako eventualno odlaže cvetanje za dan dva, a u praksi se to ni ne može primetiti, a nema garancije da se mraz neće pojaviti posle kretanja i tako okrečenih voćaka.

Pored rečenog krečenje uništava mahovinu i lišajeve.

Mahovina i lišajevi su posledica iznurenosti biljke, sve da ih krečenje i ukloni, što nije zagarantovano, to znači da se uklanjaju simptomi a ne uzroci tj bolest ili neki drugi uzrok.

Sami lišajevi ne štete voću na kom su se obrazovali, to su zapravo simbioze algi i gljiva gde gljiva doprema mineralne materije i vodu (ne iz organizma biljke jer se lišajevi formiraju na površini kore i ne prodiru u biljku domaćina) a alge fotosintezom to pretvaraju u organsku i tako se međusobno dopunjuju.

Oni mogu biti štetni posredno i to kao mesto na kom će prezimljavati ili se razvijati neki drugi štetan organizam.

Najvažnije je to da je masovna pojava lišajeva i mahovine signal da je biljka ili u nepovoljnim uslovima (mikroreljef, mikroklima) ili da je u slaboj kondiciji, pa otklanjanjem simptoma nećemo pomoći biljci ako ne otkrijemo uzrok pojave lišajeva i ne otklonimo ga.

Prskanje atomizerom je mnogo lakše i brže nego četkom, pogotovo kad su debla starija, kora hrapava pa je napor utrljati kreč na sve delove kore. Prednost četke je u tome što jednim premazom možemo naneti gustu smešu kreča i dobiti veliku belinu, ali ne treba sada baš ni omalterisati debla – gletovati.

Neprevrela goveđa balega se koristi za zalečivanje rana na kori voća i to velikih kao što su od zeca ili na primer „prešao tanjiračom preko mlade voćke“.