Pepelnica vinove loze

Simptomi pepelnice na plodu Pepelnica počinje svoju aktivnost na oko 5°C. Optimalne temperature za infekciju i razvoj pepelnice su 25–28°C. Svi faktori koji povećavaju relativnu vlažnost vazduha (povećano isparavanje, slabo povetravanje, drvoredi i sl.), pogoduju razvoju pepelnice. voćarstvo voćarski savetnik

Pepelnica može inficirati sve zelene organe (lišće, peteljke, mladare, cvasti, peteljke grozda, bobice). Hranjive materije apsorbuje samo iz epidermalnih ćelija, a površinsku miceliju s konidioforima i konidijama (oidijama) daje napadnutim organima karakterističnu pepeljastu prevlaku.

List - simptomi se prvo javljaju na lišću, na kome se stvaraju jače ili manje pepeljaste pege. Lišće može biti zaraženo u svim fazama bez obzira na starost. Parazit se razvija kako s lica tako i s naličja lišća. U proleće se na licu javlja neprimetno tamnozelena boja koja ukazuje na prisustvo parazita. Kasnije se razvija beličasta, brašnasta kolonija koja je beličasta sa lica i sivkasta sa naličja. To je micelija sa konidioforama i konidijama. Zaraženo lišće se okruti i deformiše.

Lastari - bivaju zaraženi dok su zeljasti, pre zdrvnjavanja. Posle zdrvenjavanja na njima se uočavaju mrke ili crvenkaste zone, pojedinačne ili povezane, sa karakterističnim končastim ivicama. Zeljasto tkivo lastara postaje zagasito, što ometa sekundarno debljanje. Vrhovi zaraženih mladara se često suše. razvoj bolesti na listu i lastarima je manje štetan nego na grozdovima.

Cvetovi - su ređe zaraženi pre oplodnje. Beličasta navlaka se razvija na zahvaćenim cvetovima, što dovodi do njihovog sušenja i propadanja. Gljiva se dalje razvija na šepurini, a simptomi su slični kao na lastarima.

Bobice - od napadnutih organa, najveće štete izaziva na bobicama grožđa. Bobice su osetljive na pepelnicu od zametanja do promene boje (šarka). Kod jakih zaraza izgledaju kao da su posute pepelom. Zaražene bobice u stadijumu aktivnog rasta pucaju sve do semenki. Raspuknute bobice se sasuše i propadaju. Napad pepelnice na bobice koje prestaju sa rastom čini ekonomske štete samo na belim stonim sortama, jer dolazi do razvoja površinske mrežaste nekroze. Zrele bobice više ne podležu napadu parazita.

 Simptomi pepelnice na plodu Pepelnica počinje svoju aktivnost na oko 5°C. Optimalne temperature za infekciju i razvoj pepelnice su 25–28°C. Svi faktori koji povećavaju relativnu vlažnost vazduha (povećano isparavanje, slabo povetravanje, drvoredi i sl.), pogoduju razvoju pepelnice. voćarstvo voćarski savetnik  Simptomi pepelnice na plodu Pepelnica počinje svoju aktivnost na oko 5°C. Optimalne temperature za infekciju i razvoj pepelnice su 25–28°C. Svi faktori koji povećavaju relativnu vlažnost vazduha (povećano isparavanje, slabo povetravanje, drvoredi i sl.), pogoduju razvoju pepelnice. voćarstvo voćarski savetnik  Simptomi pepelnice na plodu Pepelnica počinje svoju aktivnost na oko 5°C. Optimalne temperature za infekciju i razvoj pepelnice su 25–28°C. Svi faktori koji povećavaju relativnu vlažnost vazduha (povećano isparavanje, slabo povetravanje, drvoredi i sl.), pogoduju razvoju pepelnice. voćarstvo voćarski savetnik  Simptomi pepelnice na lastarima Pepelnica počinje svoju aktivnost na oko 5°C. Optimalne temperature za infekciju i razvoj pepelnice su 25–28°C. Svi faktori koji povećavaju relativnu vlažnost vazduha (povećano isparavanje, slabo povetravanje, drvoredi i sl.), pogoduju razvoju pepelnice. voćarstvo voćarski savetnik

Pepelnica počinje svoju aktivnost na oko 5°C. Optimalne temperature za infekciju i razvoj pepelnice su 25–28°C. Svi faktori koji povećavaju relativnu vlažnost vazduha (povećano isparavanje, slabo povetravanje, drvoredi i sl.), pogoduju razvoju pepelnice. Za širenje oidija potreban je vetar jačine 2–3 m/s. Kao najvažniji način prenošenja zaraze smatra se prezimljavanje u pupoljcima. Zasadi vinove loze na teškim i zbijenim zemljištima stradaju više od pepelnice. Ovaj patogen se intenzivnije razvija kod bujnijih sorti, gde je prekomerno đubrenje azotnim đubrivima, kao i intenzivno obrađivanim zasadima.

Napad ove gljive može smanjiti prinos grožđa i za 80–90%, a pepelnicom zaraženo grožđe podložnije je napadu sive plesni i kisele truleži. Osetljivost sorte i izvor zaraze su manje bitni u epidemiologiji pepelnice vinove loze, pa je potrebno proceniti uticaj meteoroloških uslova za razvoj bolesti.

Deo teksta preuzet sa PIS Vojvodina


Preparati za zaštitu: Topas, Kumulus DF, Thiovit jet, Mankogal 80, Akord WG, Polyram DF, Quadris Max ...

Kao preventiva su jako bitni jesenja zaštita bakrom i zimska zaštita.