Kalemljenje II - osnovni načini kalemljenja

Kalemljenje grančicom U zavisnosti od karakteristika plemke i načina na koji se ona spaja sa podlogom svi načini kalemljenja voćaka mogu da se svrstaju u dve osnovne grupe: 1) kalemljenje očenjem (okulacija); 2) kalemljenje kalemgrančicom voćarstvo voćarski savetnik

Pročitajte prvi deo klikom ovde.

Zadaci za proveru znanja:

1. Šta je kalemljenje?

2. Od čega se sastoji kalem?

3.Šta se podrazumeva pod podudarnošću (kompatibilnošću) podloge i plemke?

4. Šta je kalus i kako se on obrazuje?

U zavisnosti od karakteristika plemke i načina na koji se ona spaja sa podlogom svi načini kalemljenja voćaka mogu da se svrstaju u dve osnovne grupe: 1) kalemljenje očenjem (okulacija); 2) kalemljenje kalemgrančicom.

KALEMLjENjE OČENjEM (OKULACIJA)

Kod kalemljenja očenjem kao plemka koristi se bočni vegetativni ili mešoviti pupoljak sa malim delom okolne kore i tankim slojem drveta. Podloga ne treba da bude starija od jedne godine, jer je kod starijih podloga prijem slabiji. Nisu poželjne podloge koje su na mestu kalemljenja tanje od 5 ili deblje od 12 milimetara. Za kalemljenje očenjem najpogodnije su podloge debljine od 6−8 milimetara. Kalemljenje se sprovodi tako što se plemka umeće pod koru podloge, a zatim pričvršćuje vezivom. Kao vezivo najčešće se koriste gumene ili polietilenske trake jer su dovoljno elastične da se ne usecaju u koru kalema. Cilj vezivanja je da se okce dovede u prisan kontakt sa kambijumom podloge, da se onemogući njegovo pomeranje i da se kora podloge što više pritisne uz štitić išto bolje zatvori „T“ urez, u cilju sprečavanja gubljenja vlage iz okca i spojnog mesta. Kod ovog načina kalemljenja ne koristi se kalemvosak. Prijem kalemova može da se proveri ubrzo posle okulacije. Kod očenja budnim pupoljkom, primljeni pupoljak odmah kreće i počinje da se razvija u mladar. U slučaju očenja mirujućim pupoljkom, 1−2 nedelje posle kalemljenja kod primljenih okaca lisna peteljka otpada pri lakom dodiru, a nekad i samostalno. Ukoliko nije došlo do prijema okca, lisna peteljka je čvrsto spojena sa štitićem.

Koliki je značaj kalemljenja očenjem?

Od svih načina kalemljenja kalemljenje očenjem se najviše primenjuje u rasadničkoj praksi. Njegove prednosti u odnosu na ostale načine su:

− omogućava masovnu proizvodnju voćnih sadnica;

− plemke se racionalno koriste (plemka sadrži samo jedan pupoljak);

− tehnika kalemljenja je jednostavna i omogućava visok radni učinak (dobro obučen kalemar dnevno okalemi oko 800 do 1000 podloga);

− ne zahteva upotrebu kalem voska;

− postiže se visok procenat prijema kalemova (oko 95 %);

− ako se kalem ne primi pri prvom kalemljenju, kalemljenje može da se ponovi u istoj sezoni (već posle 2−3 nedelje);

− dobijene sadnice su ujednačene i visokog kvaliteta;

− može da se vrši u dugom vremenskom periodu u toku vegetacije i u vreme kada u rasadnicima ima malo drugih važnih poslova.

Kada može da se vrši kalemljenje očenjem?

U zavisnosti od vremena kada se izvodi, razlikuje se očenje na mirujući i na budni pupoljak. Očenje na mirujući (spavajući) pupoljak vrši se u drugoj polovini leta (najčešće od 20. jula do 15. septembra). Tada se podloge još nalaze u periodu fiziološke aktivnosti, a plemke (pupoljci) su dobro razvijeni, zreli i u stanju su relativnog mirovanja. Ranije treba vršiti kalemljenje kržljavijih, debljih i starijih podloga i voćnih vrsta koje ranije završavaju vegetaciju jer kod njih pre dolazi do smanjenja kretanja sokova i prestanka odvajanja kore. Orijentacioni redosled kalemljenja podloga okulacijom na mirujući pupoljak po voćnim vrstama bio bi: sejanci raznih vrsta šljiva, sejanci kruške, sejanci oraha, sejanci trešnje, sejanci breskve, vegetativno razmnožene dunje, sejanci i vegetativno razmnožene jabuke, sejanci džanarike, sejanci magrive. Posle prijema, okalemljeni pupoljak ne kreće, već miruje do proleće. Tada se budi i od njega se do kraja vegetacije obrazuje snažan mladar. Ako je očenje izvršeno ranije, a bila je vlažna i topla jesen, okalemljeni pupoljak može da krene iste jeseni. To nije poželjno, jer jesenji mladari ulaze u zimu nedovoljno odrveneli, pa mogu da budu oštećeni od zimskih mrazeva. Okca za očenje mirujućim pupoljkom uzimaju se sa dugih i umereno debelih mladara, jer na takvim mladarima ima najviše dobro razvijenih pupoljaka. Mladare je najbolje skidati sa matičnih stabala u jutarnjim ili večernjim časovima jer je tada isušivanje tkiva najmanje. Odmah po odsecanju mladara lisne peteljke se krate na oko 1 centimetar da bi se smanjilo isušivanje pupoljaka. Mladari se vezuju po 50 komada u snopiće, obeležavaju etiketama, omotavaju vlažnim krpama i čuvaju u frižiderima ili hladnjačama do upotrebe.

Pre kalemljenja mladarima se odseca donji deo, na kojem su pupoljci slabo razvijeni i vršni deo na kojem su nedovoljno zreli. Očenje na budni pupoljak obično se vrši rano s proleća pupoljkom iz prethodne vegetacije kad se pokrenu sokovi u podlozi, odnosno kada kora na podlozi može da se lako odvoji od drveta. To je obično period od početka marta do kraja aprila. Letorasti koji služe da se sa njih uzimaju okca najbolje je da se skinu sa matičnih stabala u jesen, odmah posle opadanja lišća, da se vežu u snopiće od po 50 komada, obeleže etiketom i čuvaju u vlažnom pesku na temperaturi od 2−5 oS, da bi zadržali svežinu i da bi pupoljci ostali do momenta kalemljenja u stanju mirovanja. Letorasti se mogu uzimati i tokom zime kad nema mrazeva, sve do pred samo kalemljenje, vodeći računa da pupoljci ne krenu. U toplijim krajevima, kod breskve, koja se odlikuje brzim razvojem, očenje može da se vrši i u kasno proleće, obično u toku juna, pupoljkom iz tekuće vegetacije.

Posle prijema, iz okalemljenog pupoljka odmah počinje da se obrazuje mladar, koji u dobrim uslovima nege do kraja vegetacije dostigne normalnu razvijenost. Očenje na budni pupoljak ima daleko manji značaj za masovnu rasadničarsku proizvodnju u odnosu na očenje na mirujući pupoljak.

grafting Kalemljenje očenjem U zavisnosti od karakteristika plemke i načina na koji se ona spaja sa podlogom svi načini kalemljenja voćaka mogu da se svrstaju u dve osnovne grupe: 1) kalemljenje očenjem (okulacija); 2) kalemljenje kalemgrančicom voćarstvo voćarski savetnik

TEHNIKA KALEMLjENjA KALEMGRANČICOM

Kalemljenje kalemgrančicom uglavnom se obavlja u vreme mirovanja voćaka. Kao plemka koristi se deo letorasta koji na sebi ima najčešće 2−3 dobro razvijena vegetativna (drvna) ili mešovita pupoljka. Kalemljenje se sprovodi tako što se prvo na podlozi, a zatim na kalemgrančici prave rezovi oštrim kalemarskim nožem, a zatim se podloga i kalemgrančica spajaju tako da im kambijumi u što većoj meri dođu u kontakt. Vezivom se obezbeđuje prisan međusobni kontakt podloge i plemke i onemogućava pomeranje. Svi preseci i mesta koja nisu pokrivena korom premazuju se kalemvoskom da bi se sprečilo isušivanje tkiva. Kalemljenje se obavlja u proleće, kada se aktiviraju sokovi u podlozi. U vreme kalemljenja kalemgrančica treba da bude u stanju fiziološkog mirovanja. Čim počne srastanje podloge i plemke, iz pupoljaka na kalemgrančicama počinju da se razvijaju mladari, što je glavni vidljivi znak da prijem kalema ima dobar tok. Letorasti od kojih se dobijaju kalemgrančice najbolje je da se skinu sa matičnih stabala u jesen, odmah posle opadanja lišća. Vezuju se u snopiće od po 50 komada, obeležavaju etiketom i čuvaju u vlažnom pesku na temperaturi od 2−5 C, da bi zadržali svežinu i da bi pupoljci ostali do momenta kalemljenja u stanju mirovanja. Letorasti se mogu uzimati i tokom zime kad nema mrazeva, sve do pred samo kalemljenje, vodeći računa da pupoljci ne krenu.

Pri kalemljenju kalemgrančicom podloga može da bude jednake debljine ili deblja od kalemgrančice. Ako su podloga i kalemgrančica iste ili približno iste debljine primenjuje se prosto ili englesko spajanje. Ako je podloga deblja od kalemgrančice 2−3 puta, primenjuje se spajanje sa strane, a u slučajevima kada je podloga znatno deblja (najčešće prilikom prekalemljivanja voćaka) vrši se kalemljenje pod koru.

Koje su prednosti kalemljenja kalemgrančicom?

− izvodi se u zimskom periodu ili u rano proleće kada nema značajnih radova u rasadniku;

− može da se izvodi u zatvorenim prostorijama (takozvano „sobno“ ili kalemljenje „iz ruke“);

− zbog velikog broja različitih tehnika kalemljenja, ima široku primenu, ne samo u proizvodnji voćnih sadnica, već i za prekalemljivanje voćaka, prevazilaženje inkompatibilnosti kod nekih vrsta voćaka itd;

− omogućava kalemljenje debljih podloga koje ne mogu da se direktno kaleme očenjem;

− neki načini kalemljenja kalemgrančicom mogu da se izvode mašinski.

Koji su nedostaci kalemljenja kalemgrančicom?

− plemke se ne koriste ekonomično (kalemgrančica najčešće sadrži više od jednog pupoljka);

− radni učinak kalemljenja je manji, pa su troškovi kalemljenja veći nego kod kalemljenja očenjem;

− tehnika kalemljenja je složenija i zahteva veću umešnost kalemara;

− prijem kalemova je slabiji nego kod kalemljenja očenjem;

Ključni pojmovi:

Inkopatibilan – nepodudaran

Vegetativno razmnožavanje – razmnožavanje delovima biljaka


Pročitajte treći deo klikom ovde.


Preuzeto iz dokumentacije projekta "Druga šansa", projekat Evropske unije i Ministarstva prosvete i nauke Srbije, za razvoj sistema funkcionalnog obrazovanja odraslih u Srbiji