Priprema zemljišta za sadnju

priprema zemljišta sadnja rigolovanje terasiranje odvođenje vode kopanje rupa jama voćarstvo voćarski savetnik

Da bi se voćke pravilno razvijale, redovno rađale i duže živele, treba zemljište pažljivo pripremiti. Priprema zemljišta bi se uglavnom sastojala u čišćenju terena, ravnjanju, meliorisanju i rigolovanju.

Ovaj tekst je šira dopuna prve stavke iznete u članku Pravilna sadnja voća.

Voćnjak se može podizati na zemljištu koje je ranije bilo obrađivano i na kojem su gajene razne ratarske kulture ili na zemljištu na zemljištu koje nije obrađivano (šikara, šuma, livada i pašnjak), kao i na zemljištu gde su gajene voćke.

Ranije obrađivano zemljište, naročito ako je bilo i navodnjavano, sigurno je izgubilo svoju strukturu, jer se oranjem manje ili više naruši struktura. Zbog toga, pre podizanja voćnjaka, meliorativnim merama treba popraviti strukturu zemljišta. U slučaju da je zemljište prethodno korišćeno za gajenje lucerke, ono će imati povoljnu strukturu i treba ga uzorati i bar dve godine obrađivati da bi razvijene žile ove leguminoze istrulile pre nego što se voćke posade. Za podizanje voćnjaka najbolja je mrvičasta struktura zemljišta. Repa i žita su pogodni kao predusevi za voćke. Ako se želi podići voćnjak na zemljištu koje je ranije bilo pod voćkama, mora se duže koristiti za druge kulture, kako bi se odmorilo.

Zemljište koje je ranije bilo pod šumom treba iskrčiti i što bolje očistiti od žila koje, ako ostanu, predstavljaju izvor truležnice koja može zaraziti koren voćaka. Preporučuje se da se šumske krčevine nekoliko godina pre sađenja koriste za druge poljoprivredne kulture.

Najbolju strukturu imaju zemljišta koja su bila pod ledinom – livade. Zato se ponegde praktikuje da se zemljište koje je zbog obrade izgubilo povoljnu strukturu, pre podizanja voćnjaka izvesno vreme zaledini. Smatra se da se struktura jednog zemljišta za četiri godine može sasvim dobro popraviti. Ranije je preovlađivalo mišljenje da ledinu prethodno treba obrađivati nekoliko godina pa tek onda saditi voćke.

Da bi se izbegle smetnje prilikom sadnje, a kasnije i prilikom obrade i negovanja voćaka, zemljište treba poravnati. Ako je zemljište strmo, pa postoji opasnost od erozije i ispiranja hranljivih elemenata, neophodno je napraviti terase i potporne zidove. Ravan teren može se jednostavno poravnati buldožerom, kojim se odstranjuju manja udubljenja ili uzvišenja. U izvesnim slučajevima, u pripremanju zemljišta za voćnjak, neophodni su meliorativni radovi u cilju odstranjivanja ostalih nepogodnosti zemljišta za uspešno gajenje voćaka. Najčešće se meliorativni radovi odnose na odvođenje suvišne vode ili stvaranje mogućnosti za navodnjavanje, zatim na zaštitu voćnjaka od poplave, izliva reka, potoka, kanala i slično. Pored ovih radova, pod melioracijom se podrazumeva i humifikacija i kalcifikacija zemljišta, tj mere kojima se popravlja struktura i pH vrednost zemljišta.

Odvođenje suvišne vode nameće se kao neophodna mera za zemljište čiji je donji sloj (zdravica) nepropustljiv ili se u njemu povremeno podiže nivo podzemne vode. Suvišna voda se odstranjuje kopanjem drenažnih jarkova kroz voćnjak, na dubini 0.7 - 1 metar. Iz sloja u kome se razvija glavni deo korenovog sistema suvišna voda se odstranjuje pomoću podzemnih perforiranih cevi ili jaraka koju se postavljaju u pravcu najvećeg pada i u koje se stavlja krupno kamenje ili glinene cevi, tako da se voda kroz njih odvodi van parcela. Suvišna voda se može odstraniti i pomoću specijalnog pluga podrivača (drenažni plug ili plug krtica) koji razbija nepropustljivi zemljišni horizont i pravi podzemni kanal kojim se odvodi suvišna voda.

Drenažni plug se koristi prema potrebi, povremeno, jer se kanali koje ovaj pravi vremenom zatrpaju i zatrave. Međutim, drenažni jarkovi su manje-više stalni objekti, pa im je vek trajanja često duži od veka voćnjaka. Drenaža se može izvoditi pre ili posle podizanja voćnjaka.

priprema zemljišta sadnja rigolovanje terasiranje odvođenje vode kopanje rupa jama voćarstvo voćarski savetnik kompost priprema zemljišta sadnja rigolovanje terasiranje odvođenje vode kopanje rupa jama voćarstvo voćarski savetnik kompost priprema zemljišta sadnja rigolovanje terasiranje odvođenje vode kopanje rupa jama voćarstvo voćarski savetnik kompost priprema zemljišta sadnja rigolovanje terasiranje odvođenje vode kopanje rupa jama voćarstvo voćarski savetnik kompost priprema zemljišta sadnja rigolovanje terasiranje odvođenje vode kopanje rupa jama voćarstvo voćarski savetnik kompost priprema zemljišta sadnja rigolovanje terasiranje odvođenje vode kopanje rupa jama voćarstvo voćarski savetnik kompost

Osobine zemljišta se mogu popraviti raznim meliorativnim merama pre ili posle sađenja voćaka. Zemljište za voćnjak ne treba da je glinovito, peskovito i krečno. Za amaterski voćnjak moguće je dodavanje peska jakoj glinuši (smonica), ali na zemljištu za plantažni zasad na većim površinama ovo je vrlo skupo, pa se nigde i ne izvodi. Na većim površinama zemljište se najbolje popravlja unošenjem organskih đubriva prilikom rigolovanja. Posle sađenja voćaka zemljište se popravlja unošenjem stajnjaka, zelenišnih đubriva, mulčiranjem i drugo. Unošenjem kreča u zemljište (kalcifikacija) reguliše se i pH vrednost. Koliko će se kreča upotrebiti za kalcifikaciju zavisi od hemijske analize zemljišta, odnosno od količine kreča koju dotično zemljište sadrži.

Rigolovanje zemljišta pre podizanja intenzivnih voćnih zasada je jedna od neophodnih mera za uspešno gajenje voćaka. Posle rigolovanja zemljište postaje rastresito i sa povoljnim vodno-vazdušnim i toplotnim režimom, što je uslov da bi se dobro razvio korenov sistem mladih sadnica, a kasnije i odraslih voćaka. U rigolovanom zemljištu bolje se razlaže uneto organsko đubrivo, pa takvo zemljište u toku jeseni, zime i ranog proleća dobro prima vodu i dobro je čuva u toku leta.

Rigolovanje zemljišta pred sadnju voćaka oduvek se smatralo vrlo korisnom merom za rast i razviće voćke. U poslednje vreme s pojačanim intenzitetom voćarske proizvodnje i usavršavanjem mašina za duboku obradu zemljišta, ova mera je naročito došla do izražaja. Za podizanje voćnjaka rigolovanje se izvodi na dubini od 60-70 cm, a u izuzetnim slučajevima i dublje. Rigolovanje je neophodno ako je zemljište teško i zbijeno a naročito ako ima nepropustljiv B horizont.

Ako se sađenje voćaka planira u jesen, zemljište treba rigolovati kasno u proleće ili u toku leta, kako bi letnje vrućine i jesenje kiše usitnile zemlju. Za prolećno sađenje rigolovanje se izvodi u jesen ili zimi, kako bi se zemljište pod uticajem zimskih mrazeva usitnilo. Mnogo je bolje da se rigolovanje izvrši što ranije, nego neposredno pred sađenje jer se u tom slučaju zemlja ne može slegnuti, pa bi kasnije sleganje izazvalo povlačenje posađenih sadnica u dublje slojeve. Ručno rigolovanje izvodi se ašovom, zahteva mnogo radne snage, vrlo je skupo i zato se obavlja samo za male amaterske voćnjake. Za veće površine upotrebljavaju se plugovi koje vuku teški traktori guseničari sa preko 90 konjskih snaga. Jedan takav traktor na normalnom zemljištu može da izrigoluje na dubini od 60-70 cm površinu od 0.7 – 1 hektar dnevno, dok za ručno rigolovanje na istoj dubini treba 250 radnika za 1 ha.

Na terenima gde se ne može izvršiti ručno ni mehanizovano duboka obrada (kamenito i izrazito tvrdo zemljište), upotrebljava se eksploziv.

Na zemljištu koje nije ranije rigolovano iz bilo kojih razloga, kopaju se rupe u koje se sade voćke. Kopanje rupa može da bude mehanizovano, pomoću naročitog svrdla koje se priključi za traktor ili što je najčešće, ručno. Voćarski stručnjaci preporučuju različite širine, dubine i oblike rupa za sađenje voćaka. U svakom slučaju treba nastojati da širina bude 1.5 -2 metra bez obzira na voćnu vrstu. Dubina rupe uglavnom zavisi od tipa zemljišta. Laka zemljišta svojom strukturom omogućavaju da korenov sistem normalno prodire u dubinu, te na ovim zemljištima dubina rupe treba da je od 40 – 50 cm. Na teškom i nepropustljivom zemljištu dubina jame treba da bude 50 – 60 cm. Veće dubine nemaju opravdanja, pogotovo kada se zna da se glavni deo korenovog sistema većine voćaka razvija na dubini 30 – 50 cm.

Oblik rupe nije naročito značajan, kopaju se jedne i druge. Smatra se da okrugla rupa više odgovara kružnom obliku korena, no to nema praktične vrednosti.

Kopanje jama kao priprema zemljišta za sađenje voćaka je ekstenzivan način pripreme. Primenjuje se samo na strmim terenima, s nagibom većim od 12 stepeni, na kojima se zbog erozije ne bi smelo rigolovati. Takođe se jame kopaju i pri sađenju voćaka na okućnicama, malim površinama u baštama i u dvorištima, pored staza, međa, puteva i slično.

Na zemljištu koje pre sađenja nije rigolovano kopaju se rupe čija je širina 1.5 – 2.5 metara. Jame su kvadratne, pravougaone ili okrugle, zavisno od konfiguracije terena, a duboke do 60 cm. Jama se kopa tako što se prvi sloj površinske zemlje (do 20 cm) izbaci s jedne strane jame, a drugi sloj (od 20 do 60 cm dubine) s druge strane. Najdublji sloj od 40 – 60 cm samo se prekopa i ostavi na istoj dubini. Iskopane jame treba da ostanu otvorene 2 do 3 nedelje, pa se tek posle zatrpavaju. Pri zatrpavanju najpre se ubacuje površinski – oranični sloj (prvi ašov) zemlje, a zatim zemlja drugog ašova, odnosno zdravica. Ako je zemlja drugog ašova teška, zbijena i loših fizičkih osobina, onda se ostatak jame dopunjava površinskom zemljom sa strane, a zemlja drugog ašova (zdravica) rastura okolo na mesto oranične zemlje. Posle toga svakoj jami treba dodati po 2 kg mineralnog đubriva NPK, čiji je odnos 0:15:30, a zatim ovo đubrivo izmešati sa zemljom, pa saditi voćke. U sredini zatrpane rupe ostavlja se omanje udubljenje u koje se kasnije stavlja sadnica i zatrpava zemljom i organskim đubrivom.

U rigolovanom i dobro pođubrenom zemljištu kopaju se mnogo manje rupe, prečnika od 50 – 80 cm (za jagodasto voće oko 30 cm) dubine 20-30 cm.



U ovom tekstu su korišteni delovi iz knjige "Savremeno voćarstvo" - Miladin Šoškić