Pravilna sadnja voća

sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik

Pravilna sadnja voća uz pripremu zemljišta i izbor sadnica su najvažniji faktori prilikom podizanja voćnjaka. Zato im se treba posvetiti posebna pažnja.

Prva odluka pre sadnje je izbor parcele za sadnju kao i odluka da li će to biti amaterski voćnjak, homogeni ili mešovit, intenzivni, špalirski ili voćnjak livada.

Najbolje vreme za sadnju voća je na jesen, čim opadne lišće! Poslednji termin je proleće, pre nego krene vegetacija, ali je višestruko korisno da voće provede celu zimu posađeno, da zemlja dobro nalegne na koren i da se fine žilice spoje sa zemljom i spreme da prehranjuju sadnicu čim krene vegetacija. Prolećna sadnja ima za problem slabiji prijem i slabiji porast sadnica u prvoj godini, kao i potrebu da se više navodnjavaju u prvoj godini.

Prilikom sadnje voća potrebno je obaviti sledeće radnje:

1. Priprema zemljišta

Priprema zemljišta se sastoji od čišćenja terena, ravnjanja, meliorisanja i rigolovanja. Ako je zemljište ranije obrađivano i često orano, potrebno je popraviti strukturu zemljišta a najbolji način za to je da se izvesno vreme zaledini odnosno da se napravi livada. Treba voditi računa i o odvođenju suvišne vode rađenjem drenaže.

Detaljan način pripreme zemljišta možete pročitati u članku Priprema zemljišta za sadnju.

2. Izbor vrste, sorte i podloge

Pre same sadnje, potrebno je odlučiti se za voćnu vrstu koju ćemo saditi pa shodno tome i izabrati sorte, vodeći računa da većina voća nije samooplodna i da im je potrebna sorta oprašivač. Pored odluke koju ćemo vrstu voća saditi, potrebno je odlučiti i na kojoj podlozi je ta vrsta voća kalemljena. Izbor podloge utiče na bujnost pa se podloge po bujnosti dele na bujne, srednje bujne i kržljave odnosno slabo bujne. Bujnost podloge direktno utiče na odluku o razmaku voća kao i o izboru krošnje koju ćemo formirati (vaza, piramida, vreteno …), više o tome možete pročitati u članku Formiranje oblika krošnje nakon sadnje.

Izbor podloge se vrši i na osnovu sastava zemljišta na kojem se sadi a sastav možemo saznati analizom zemljišta, za to je najbolje obratiti se poljoprivrednim savetodavnim službama u vašoj opštini odnosno gradu.

Najvažnije je voditi računa o ekološkim uslovima rejona zbog različite mikroklime, reljefa i kvaliteta zemljišta.

3. Kopanje rupa

Na zemljištu koje je prethodno rigolovano ili orano, kopaju se rupe prečnika 50-80 cm (za jagodasto voće oko 30 cm), dubine 30-40 cm.

Na zemljištu koje nije prethodno rigolovano ili orano, kopaju se jame čija je širina 1.5-2.5 metara, dubine do 60 cm.

Prilikom kopanja rupa ili jama, kopa se tako što se prvi sloj površinske zemlje (do 20 cm) izbaci sa jedne, a drugi sloj sa druge strane rupe. Ako se kopa dublje od 40 cm, taj sloj se samo prekopa i ostavi na istoj dubini. Rupe treba da ostanu otvorene 2-3 nedelje.

4. Vađenje svojih kalemova ili kupovina sadnica

Prilikom vađenja sadnica koje smo sami proizveli, treba što više sačuvati koren, naročito fine žilice, tako da ovaj posao treba raditi polako i strpljivo, sa što manje čupanja. Potrebno je prvo ašovom oko sadnice na rastojanju 20-30 cm kopati i presecati žile a zatim kad se sadnica dovoljno oslobodi, nagnuti je na stranu pa ašovom preseći centralnu žilu koja ide ispod sadnice pravo na dole.

Pri vađenju ili kupovini sadnica, izuzetno voditi računa o pupoljcima! Sadnica mora imati sve pupoljke naročito na visini između 50 i 100 cm jer će iz tih pupoljaka krenuti grane koje će formirati krošnju, ako nema pupoljaka to je jako velik i često nerešiv problem, a pupoljci se jako lako očene hvatanjem sadnice rukama prilikom vađenja ili transporta.

5. Pribavljanje đubriva

Idealno bi bilo pribaviti pregorelo stajsko đubrivo a ako je to nemoguće, onda veštačko đubrivo sa više kalijuma u NPK formulaciji, na primer 0:15:30, 8:16:24 itd. Količina je okvirno dve do tri lopate pregorelog stajskog ili jedna puna šaka veštačkog po sadnici. Postoje i dehidrirana stajska đubriva u vidu peleta koja su odlična zamena za stajsko. Treba što više izbegavati veštačka đubriva jer ona uništavaju zemljište.

Najbolje je ako sami pripremimo kompost.

6. Priprema korena

Koren se orezuje tako što se sve debele žile prekrate, takođe se prekrate i oštećene žile do mesta iza oštećenja, a centralne se skroz uklone. Ne treba previše prekraćivati žile, treba ostaviti da budu duže ali da debele na krajevima imaju čist presek makazama.

Jako je korisno ako se nađe kravlja balega da se u nju umoče žile pre sadnje, sadnice u ovoj smeši treba da odstoje 12-24 časa. Ako je nemamo a mislimo da će biti sušno leto, možemo koren umočiti u rastvor hidrogela. Odlične rezultate je pokazalo i potapanje u rastvor fitohormona, naftilsirćetne (NAA) i indolbuterne (IBA) kiseline u koncentraciji 0,03-0,05%. U ovom rastvoru žile treba da ostanu 10-12 časova.

7. Dezinfekcija sadnica

Sadnice se pre sadnje oprskaju rastvorom bakra na način opisan u članku Jesenje plavo prskanje. Treba okupati i koren koji pre toga treba orezati, zatim dezinfikovati prskanjem pa tek onda umočiti u rastvor opisan u tački 6.



sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik sadnja voća podizanje zasada kopanje rupa jama kolac zaštita gloadri zečevi srne fasadna mrežica voćarstvo voćarski savetnik

8. Sadnja

Nakon što smo obavili sve radnje, pristupamo sadnji. Iz trapa odnosno zemlje treba izvaditi samo onaj broj sadnica koji taj dan možemo stići da posadimo. Sadnice staviti pored rupa i krenuti sa sadnjom.

Prvo se u rupu vrati zemlja sa prve gomile koju smo odvajali, tj površinski sloj zemlje. Ovu zemlju možemo pomešati sa pregorelim stajskim đubrivom, ali maksimum u odnosu pola-pola, nikako ne stavljati previše stajskog đubriva na dno rupe jer ono blokira dotok vode iz dubljih slojeva zemlje preko leta. Ako stavljamo i stajsko, na kraju treba dodati malo zemlje bez stajnjaka, žile ne smeju biti u direktnom kontaktu sa đubrivom.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Sadnice moraju biti posađene tako da im mesto kalemljenja bude 10ak cm iznad zemlje, nikako pod zemljom jer će doći do ožiljavanja mesta kalemljenja što može biti pogubno. Ne treba saditi ni previše plitko da ne bi došlo do izmrzavanja niti previše duboko, najbolje je ako se još uvek vidi trag do koje dubine su bile posađene u rasadniku.

Napravi se u sredini malo brdašce na koje se stavi sadnica. Malo pored se pobode kolac. Kolac mora biti impregniran u 3% rastvoru plavog kamena tako da izdrži do 7 godina bez da krene da truli, trulež bi se preneo na koren sadnice i to bi moglo biti pogubno. Kolac se postavlja u ovoj fazi jer naknadnim ukucavanjem kolca nakon sadnje može doći do oštećenja korena sadnice.

Zatim se sa ostatkom prve gomile natrpava sadnica bilo navlačenjem motikom ili ašovom. Kada se koren dobro pokrije, sadnica se drži ravno uspravno a oko nje se zemlja dobro nagazi. Zatim se stavi šaka veštačkog đubriva.

Dalje se redom dodaje malo zemlje, malo se nagazi i tako u 2-3 navrata. Pri kraju rupe se dodaje zemlja koja je bila na dnu rupe pri kopanju. Ako je ona suviše tvrda, busovita, onda se ubaci okolna zemlja sa površine.

Ako imamo nezgorelo stajsko đubrivo, možemo ga staviti na vrh rupe pa navući malo zemlje preko njega.

Sadnica se vezuje za kolac vrbovim prutom ili debljim kanapom, u obliku osmice, ne pritežući mnogo. Kolac nije toliko važan u prvoj koliko u narednim godinama kada se sadnica razgrana i ima puno lisne mase pa se usled vetra povija što uzrokuje pucanje finih žilica korena. Kolac dobro dođe i za povijanje grana, da imaju za šta da se vežu. Ako bi ih i vezali za kamenje, kese sa zemljom i slično, bez kolca, moglo bi doći do njihovog kidanja prilikom jakog vetra.

9. Zaštita sadnica od štetočina

Potrebno je sadnice zaštiti od zečeva, srna i ostalih štetočina. Od zečeva se kao efikasna zaštita pokazala fasadna mrežica, postoje i namenske mrežice ali je fasadna značajno jeftinija, kada se postavi oko sadnice, dalje se heftalicom zahefta ili se provuče tanak kanap uzdužno kroz otvore.

Od srna je jedini način zaštite podizanje ograde oko voćnjaka visine barem 2 metra. Postoje i nedokazane tvrdnje da okačene čarape sa ljudskom kosom koju možete pribaviti u frizerskom salonu odbijaju srne koje namirišu prisustvo čoveka.

Pročitajte celokupan prilog o zaštiti voća od srna i glodara.

Sadnice nije neophodno krečiti prvih 2-3 godine dok deblo ne odeblja.

10. Prekraćivanje sadnica

Sadnice se na proleće prekraćuju na željenu visinu i kreće se sa formiranjem krune. Više o formiranju krune možete pogledati na već spomenutom linku Formiranje oblika krošnje nakon sadnje



Srećnu sadnju i puno uspeha u narednim godinama želi vam vaš Voćarski Savetnik.