Rakija je tradicionalno piće, međutim da bi bila vrhunskog kvaliteta i bezbedna za upotrebu moraju se pratiti uputstva korišćenjem saznanja do kojih se došlo naučnim radom i eksperimentima. Prvi korak ka pravljenju rakije je priprema komine.

Želja nam je da istaknemo da fermentacija mora biti anaerobna tj bez prisustva vazduha kao i da nije potrebno dodavati šećer, već selekcionisane kvasce koje nije ni teško nabaviti niti su skupi. Vodu je takođe nepoželjno dodavati iz više razloga a najočigledniji je podizanje PH vrednosti komine.

Celokupna priča je još dosta šira. Koriste se uređaji za merenje količine šećera u voću, za PH vrednost koja se namešta na idealnu prilikom punjenja bureta itd. Ovde će biti opisan postupak metodama i alatima koji su dostupni u svakom domaćinstvu.

Postupak pripreme komine od kajsija:

1. Higijena je jako važna, tako da je potrebno dobro oprati burad i iznutra i spolja.

2. Ubiru se potpuno zrele, najbolje prezrele kajsije jer one sadrže najveći procenat šećera, mogu se skupljati i opale ali ne uzimati natrule ni zelene, opale je potrebno i oprati.

3. Povade se koštice iz kajsija obavezno jer ako se ne povade rakija bude kisela i stvara se otrovna cijanovodonična kiselina. Koštice osušiti dva dana pa sačuvati za jelo, sadrže B17 vitamin i antikancerogene su. Ne smeju da se peru ili pokisnu niti da se suše duže od 2 dana. Prilog o tome je u pripremi.

4. Kajsije se ne dodaju u bure već se drže u kofama ili drugim prigodnim posudama, bure se puni odjednom.

5. Kad se sve očiste, kajsije se pasiraju da bi se dobilo više alkohola, barem ručno da se pokida kožica, najbolje bi bilo mlinom koji može da se podesi tako da ne moraju ni da se vade koštice ručno već ih mlin sam odstranjuje.

6. Zagreje se voda na 32-35 stepeni, voda treba da je kupovna flaširana ili obična iz česme koja je odstojala 24 sata.

7. U širu posudu se sipa voda i selekcionisani kvasac, količina je obično 20 grama na 100 kilograma voća, pratiti uputstva proizvođača. Kvasac se hidrira samo 20 minuta, nikako duže, da bi opstao duže mora se dodati sok od komine nakon tih 20 minuta.

8. U drugu posudu se sipa hrana za kvasce koja se obično stavlja duplo više, znači 40 grama na 100 kilograma voća. Ona se rastvara sokom od komine a ne vodom.

9. U posudu sa kvascem se dodaje po malo soka iz komine da bi se temperatura kvasca izjednačila sa kominom, razlika u temperaturi ne sme biti veća od 5 stepeni.

10. Počinje se sa punjenjem bureta, kofa po kofa. Nakon svake kofe se dodaje malo kvasca i malo hrane pa se lagano promeša.

11. Bure se puni do 70-80% zapremine, nikako više jer će se komina podići i blago zapeniti kada krene proces, pa može doći do toga da bure pokipi.

12. Stavlja se kesa na bure zbog boljeg dihtovanja poklopca, fermentacija se radi anaerobno, vazduh ne sme ući u bure, bure se ne otvara do kraja procesa ali gas mora da izlazi i to će biti kroz crevo. Na kesi se probuši rupa za crevo.

13. Kroz rupu na poklopcu se provlače crevo i žica na kojoj će visiti čarapa sa 10ak kesica vinobrana umočena u rastvor limuntusa, koja služi da vinobran iz nje dezinfikuje prazan prostor između komine i poklopca. Crevo mora biti što višlje da ga pena ili komina koja će se podići ne bi zapušili.

14. Crevo se stavlja u posudu sa vodom u koju se sipa vinobran. Poenta je da gas može da izlazi a da vazduh ne može da uđe. Umesto creva može se kupiti vranj.

15. Nakon nekoliko sati kreće reakcija. Komina počinje da vrije. Obratiti pažnju da gas izlazi kroz crevo, da se bure ne nadima. Nakon 24 sata, reakcija se smiruje.

Kad se komina skroz smiri počinje se sa pečenjem, svakim danom opada kvalitet pa ne treba puno čekati. Okvirno to je 10 do 14 dana. Bure mora biti u hladovini, nikako na suncu, idealno bi bilo da temperatura komine ne prelazi 18-20 stepeni.