Osnove ishrane voćaka

Ishrana voćaka Voćke žive više godina na istom zemljištu i za svoj rast i razvoj troše različite količine hranjivih elemenata. Različiti organi voćaka troše i različite količine hranjivih elemenata. Plodovi troše dosta fosfora i azota a lišće više kalijuma i magnezijuma. voćarstvo voćarski savetnik

Potrošnja hraniva kod voćaka je određena količinom stvorene organske mase koja živi u samo jednoj godini (lišće, plodovi), i količinom organske mase koja živi više godina (stablo, grane).

Da bi mineralna đubriva imala punu vrednost zemljište treba da sadrži izvesnu količinu humusa, bilo po svojoj prirodi ili unetog organskim đubrivima. Efikasnost iskorišćavanja hranjivih elemenata iz mineralnih đubriva od strane voćaka zavisi od niza činilaca.

Usvajanje pojedinih elemenata je povezano sa reakcijom pH zemljišta. Najpovoljnija vrednost za usvajanje azota i kalijuma je iznad 6 a kalijuma i magnezijuma iznad 7. Najpovoljnija reakcija zemljišta za gajenje većine voćnih vrsta je između 5,5 i 6,5 pri kojoj su najvažniji elementi za ishranu voćaka lako pristupačni.

Od fizičkih osobina zemljišta u mnogome zavisi usvajanje hranjivih elemenata od strane voćaka. Na lakim zemljištima mineralna đubriva se lakše ispiraju pa je isti efekat potrebna veća količina đubriva nego na težim. U suvim i lakšim zemljištima (gde je veća aeracija) procesi razlaganja su brži, a koren ima veću aktivnu površinu pa je potrebno manje đubriva. Od vodnog režima zemljišta zavisi rastvorljivost đubriva. U vlažnoj klimi I na lakim zemljištima ispiranjem se smanjuje efekat đubrenja.

Azotna đubriva su lako rastvorljiva, brzo se ispiraju i migriraju u dublje slojeve-izvan domašaja korenovog sistema. Fosforna đubriva su praktično nerastvorljiva i vezuju se u površinskom sloju, dok su kalijumova đubriva lako rastvorljiva u lakim zemljištima, a slabije u teškim i zbijenim.

Značaj pojedinih hranjivih elemenata u ishrani biljaka

Azot je neophodan za stvaranje belančevina, ulazi u sastav hlorofila, učestvuje u izgradnji muških i ženskih polnih organa. Učestvuje u procesu oplodnje i obezbeđuje veću plodnost i rodnost voćaka.

U fenofazama bubrenja cvetnih pupoljaka, cvetanja i oplođavanja voćke uglavnom koriste azot koji je akumuliran u kori u toku prethodne vegetacije. Ukoliko su akumulirane veće količine u kori i drvetu veći je procenat oplođenih cvetova i zametnutih plodova pa je samim tim i prinos veći. Azot utiče na razmnožavanje biljnih ćelija kao i na rastenje mladih biljnih organa. Ova činjenica ukazuje da azotna đubriva treba obezbediti u ranijem dobu vegetacionog perioda.

Prekomerna ishrana kod mladih voćaka usporava plodonošenje, dok kod starijih lastari kasnije sazrevaju i smanjuju otpornost na niske temperature.

Fosfor je neophodan za deobu ćelija i meristemskog tkiva. Mlade biljke u početku rastenja imaju najveću potrebu za fosforom što znači da biljkama u ranijim stadijumima porasta treba više fosforne hrane. Zakašnjenje u đubrenju fosfornim đubrivima utiče na razviće i porast i vrlo se teško ispravlja. Fosfor utiče na brže sazrevanje biljaka čime se skraćuje vegetacioni perid i povećava otpornost prema mrazu. Prisustvo dovoljne količine fosforne kiseline omogućuje stvaranje korenovog sistema i uslovljava stvaranje jake stabljike.

Nedostak kalijuma prouzrokuje zeleno bledu boju lišća time što se sprečava stvaranje hlorofila. Smanjuje se fotosinteza a pojačava proces disanja što deluje negativno na metabolizam biljke. Po obodu lista pojavljuje se nekroza tkiva, između nerava pojavljuje se žuta boja. Nedostatak kalijuma se vrlo često pojavljuje kod šljive Stenlej kada periferija lista postane zagasito crne boje.


Pročitajte i prilog o osnovama đubrenja voćnjaka, kao i o osnovama analize zemljišta