Kompost

Formiranje gomile komposta voćarstvo voćarski savetnik kompost

Kompost je prirodno, organsko đubrivo, nastalo raspadanjem organske materije koja se kompostiranjem pretvara u humus. Kompost se može koristiti svuda gde je potrebno nađubriti i popraviti strukturu zemljišta, u voćarstvu, povrtarstvu i drugo.

Najbolja stvar kod komposta je što se on u principu pravi od otpadaka, to su košena trava, slama, grančice, karton, lišće, ostaci od voća i povrća, bajat hleb, papirni ubrusi, ljuske oraha, pampuri od vina, grančice, dlake kućnih ljubimaca, uvelo bilje…

Mesto za kompost ne sme biti izloženo direktno suncu i jakim vetrovima, znači najbolje je u nekoj hladovini u zavetrini.

Najbolje je kompost slagati na jednu gomilu koja treba da ide u vis, otprilike 1.5 metara u vis a 1 metar u prečniku. Može se i slagati u ograđen prostor od dasaka, paleta, može se stavljati u burad zavarena na osovinu radi lakšeg mešanja, bitno je da je ocedno a ne zatvoreno odozdo.

Kod pravljenja komposta je najbitnije održati odnos ugljenika (C – braon masa) i azota (N – zelena masa i stajnjak). Taj odnos treba da je C:N = 25:1 do 30:1, znači na 25 delova ugljenika ide jedan deo azota. Potrebno je dodati i inokulant.

Ugljenik sadrže seno, slama, piljevina, kukuruzovina, karton, lišće i slično i treba dodati i malo sveže trave koja unosi neke od nedostajućih mikroorganizama. Izbegavati lišće od oraha jer sadrži juglon koji je toksičan za biljke i potrebno mu je vremena dok se razgradi.

Azotna komponenta su sve vrste stajskog đubriva i osoka, takođe i zeleni biljni otpad kao i ostaci voća i povrća.

Inokultanti su štir, majčina dušica, kopriva, kuhinjski ostaci, riba i slično.

Pravilnim doziranjem pregorelog stajnjaka i ugljeničnih vlakana dobijate kompost za 18 dana, naravno aerobno. Moguće je i dodati malo negašenog kreča ako je masa suviše jednolična da se pokrene proces.

Postoji i mogućnost dodavanja preparata sa mikroorganizmima da bi se proces ubrzao, to su Slavol, Eko komposter, Bajkal EM-1…

Određena količina će ostati neraspadnuta i ona se meša sa novim materijalom.

Temperatura gomile mora biti oko 50-70 stepeni.

Bure za kompost voćarstvo voćarski savetnik kompost Boks za kompost voćarstvo voćarski savetnik kompost Raznoliki materijal za kompost voćarstvo voćarski savetnik kompost Sastav tla, humus na vrhu voćarstvo voćarski savetnik kompost Procesi u kompostu voćarstvo voćarski savetnik kompost Praćenje temperature komposta Kompost uživanje u prirodi Kompost uživanje u prirodi

Uputstvo za dobijanje komposta za 18 dana

Ugljeničku materiju iseckati na komade ne veće od 5 cm i dobro ih nagaziti, zdrobiti. Pri svakom dodavanju stajnjaka malo nakvasiti gomilu. Gomilu je na kraju potrebno pokriti materijalom koji propušta vazduh, nikako najlonom, to može biti karton, krpe, stari tepih… Nakon 4 dana skroz prevrnite gomilu. To nastavite da radite svaka 2 dana.

Jako je bitno i odrediti vlažnost gomile, ne sme biti ni prevlažna ni suva. Uzmite materijal u obe šake i stisnite, ako vidite vlažnost ili jedna kap kane, to je zadovoljavajuća vlažnost, ako nema vlage onda je suva, a ako kapne više od 2 kapi onda je previše vlažna. Ako je prevlažna, izbodite je vilama ili probušite par rupa nekim štapom da dozvolite vazduhu da cirkuliše.

Oko osmog dana, temperatura treba da bude oko 60 stepeni, to je otprilike toliko toplo da ne možete držati u rukama. Ako se na površini pojavi kao beli prah, znači da je masa prevruća, pa je malo odignite i rastresite vilama

Ivan Jevgenijević Ovsinski „Aerobni i anaerobni zemljišni mikroorganizmi stvaraju u zemljištu humus i što ih više ima u zemljištu, oni sve više razlažu u njemu organskih kiselina, samim tim je u zemlji sve više razloženih minerala i hrane za biljke, zemlja je plodorodnija, samim tim su i veći očekivani prinosi kultura. Dobar domaćin mora brinuti o tome, da omogući u zemljištu život što veće populacije živih zemljišnih organizama u proleće, leto i u jesen; u proleće – što ranije, u jesen – što kasnije. Obrada zemljišta sa prevrtanjem busena ašovom ili plugom dovodi do uništenja aerobnih i anaerobnih stanovnika tla; do toga dovodi i primena „na dušak“ (odjednom) mineralnih đubriva. Za očuvanje u zemljištu živih organizama dobar domaćin ne treba da obrađuje zemlju prevrtanjem busena, ne treba da primenjuje nikakva hemijska đubriva i sredstva za zaštitu od štetočina i bolesti. On mora da shvati da ne treba da hrani biljke, već žive organizme u zemlji. Hranjenje tih organizama na malim površinama, baštama, ne sme se vršiti sirovim stajnjakom, ne sme se zakopavati u zemlju previše sirovih siderata (zeleno đubrivo), (u njihovom okruženju uništva se previše aerobne populacije živih organizama), već organskim kompostom, pripremljenim od organskih otpadaka iz bašte, kuhinje, od domaćih životinja. Stajnjak i siderati mogu biti primenjeni, ako se pri njihovom unošenju u zemljište deo bašte, na koju se unosi, ostavi godinu dana da se odmara.“